Vivis media

Svirali su fajront. Nakon 53 dana ukinuto je vanredno stanje, u kome smo se našli zbog pandemije izazvane koronavirusom. Ukinuti su policijski čas i zabrane kretanja starijima, ali ne i mere zaštite i predostrožnosti. Vraćamo se nekim redovnim, da ne kažem uobičajenim tokovima života. Međutim, da li će biti uobičajeni ili posle korone  ništa više neće biti isto? Khm...

Samo dan me deli do 48. rođendana. Кo bi rekao ?! Tek retko svesna sam koliko godina zapravo imam i koliko mnogo od života mi je prošlo... Ne bih da zvučim patetično i da ponavljam ono što su mnogi do sada već kazali, ali pitam se čemu sve? Čemu i ovo moje pisnaije ??!! Hmmm... ili nisam u pravu?! Kako god, da se vratim godinama. Lete, nema šta, a moj mali život, u ovoj kasabi kakvo je Vranje, ipak je pun turbulencija.... nema pravih linija, amplitude skaču gore - dole... I tako stalno... Valjda to čini i da opstajem kako tako. Ono što reko naš narod ,,što te ne ubi, to te ojača’’.

Bezmalo tri dana neprekidnog policijskog časa, a ja ni slovo da ubodem. Razmišljam tako, pa pitam  samu sebe "pobogu ženo, toliko mnogo sati, pa što nisi i šta si pobogu radila??!!"  Ne znam... Eto, sedela zaludna nisam, ali šta sam konkretno radila, a da to nisu bili uobičajeni poslovi koje inače rade majke sa buljukom dece koju treba nahraniti, oprati i opeglati, ni sama ne znam... foto: pixabay

Iako je proleće zvanično stiglo još 21. marta, hladno vreme se prilično odužilo, tako da smo nakon prvoaprilske šale u vidu snega kome bi i januar pozavideo, pravi susret sa prolećnim suncem imali tek početkom ove sedmice. Sunčevi zraci   probudili su   dodatnu dozu optimizma i dali mi novu snagu da se, na sebi svojstven način, borim sa svim demonima u sebi (i oko sebe).

Možda je ovo slogan sa kojim treba započeti dan. Ako pitate zašto, reći ću vam da je u pitanju stav koji  predstavlja neku vrstu prve linije odbrane od ludila koje proizvodi ovaj stari virus u novom odelu. To naravno ne mora da bude univerzalni stav. Svi imamo glavu i trebalo bi je dobro iskoristiti za samostalno tumačenje stvarnosti. To posebno kada je stanje onakvo kakvo jeste ovih dana. Ljudi, usred smo pandemije, a  bombardovanje informacijama o broju zaraženih i preminulih budi senke u nama. photo: pixabay

Godina okrugla, sa dve dvojke i dve nule, uz to i prestupna... Dovoljan broj znakova koji od samog početka slute, uglavnom na nevolju, na loše, pa tako i ovog puta, iznedriše nevolju ljudskom rodu na celoj planeti... Za nas, u zemlji Srbiji, proleće je umesto godišnjeg doba rađanja i obnovljanja života, cvetanja i radosti, nekako uvek doba kada počinju nevolje ... Nevolje koje donose patnju i stradanja.

Četvrtak je. I to ne bilo koji. Ovo je Veliki četvrtak. Četvrtak najtužnije nedelje u godini,  Strasne sedmice. Sigurna sam da već znate da je Strasna sedmica  poslednja, sedma nedelja Časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. I nije slučajno dobila ovaj naziv. Zove se '' strasna'' jer na staroslovenskom reč ''strast'' znači stradanje, trpljenje, bol. A stradao je i trpeo bol Sin Božji, Isus, uz veliku tugu i patnju, ali sa nadom da će spasiti svoj, ljudski rod. Veliki ponedeljak Strasne ili Stradalne sedmice, posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, koji je predskazan u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Kao što su Josifa braća iz zavisti bacila u jamu, a zatim i prodala, tako su i Svevišnjeg predali u ruke grešnika. Prva tri dana ove sedmice posvećena su dogadjajima iz ž...

Svako od nas je upoznao osobu koja za sebe misli da zna sve, da je najpametnija, da je suvereni vladar znanja o svemu i svačemu, a u suštini nije baš najstručnija u mnogim stvarima. Oni nesrećniji imaju takve u svom okruženju, na poslu, a saučešće onima koji dele postelju i dom sa takvima. „Znam da ništa ne znam“ reče Sokrat davno, al to za njih ne važi, jer oni ne znaju da ne znaju! Raspravljaće se satima sa vama, ubeđivaće vas u svoje ne baš potkrepljene znanjem stavove, jer oni su uporni da vam dokažu da su pametniji od vas. Možda će vas i zbuniti i zapitaćete se –da možda nisu u pravu, možda grešite negde... Ali se zato oni nikad neće zapitati to sito. Nema šanse. Ma sto posto, pazi kad ti ja kažem... Ne brinite nije do vas, do njih je...  Ovi pametnjakovići su obično najglasniji u društvu, vode glavnu reč, zaključuju na osnovu nepotpunih ili nevažnih informacija, ne podnose kritiku, niti vole da čuju drugo mišljenje, obično onih kompetentnijih. On što su u stanju da vam ...

Objaviše na sva zvona da stiglo je proleće. Ovo, 2018. ne samo da ni ne liči na najlepše i najživlje godišnje doba, nego sa svim ovim okolnostima u kojima se desilo liči na početak kraja. I da, sve više me nagoni da razmišljam o već kultnom grafitu devedesetih ''PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI''. Rekoh kultnom grafitu iz devedesetih koji nije ništa manje aktuelan ni danas, toliko godina posle. I ne, da se razumemo, nema to veze sa vremenskim neprilikama, one su čini se najmanje važne, već sa svim ostalim životnim s kojima se 'rvemo iz dana u dan, bez izgleda da će se i runda završiti, a kamoli meč. 'Rvemo se sa nedaćama koje se svakodnevno produbljuju, bivaju sve teže a mi sve umorniji u toj borbi, shvatajući da smo unapred osuđeni na poraz. Pitate se zašto ? Zato što nam drugi kroje sudbinu donoseći akte, uredbe, zakone, koji umesto da zaštite običnog, malog čoveka, oni ga još više srozavaju i dovode do ivice bede i siromaštva. Uz sve to, mladi, spretni...