LifeStyle

Zanimljivosti

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Ljubav prema crtanju i slikanju

Слика
Elizabeta Krstić, redovni je član Likovne radionice Narodnog univerziteta u Vranju. Kao veoma talentovanoj i plodonosnoj mladoj umetnici Narodni univerzitet je u svojoj Galeriji organizovao prvu samostalnu izložbu. Elizabeta Krstić - Beti kako je svi zovu, učenica je osmog razreda Osnovne škole ''Bora Stanković'' u Tibuždu. Likovnu radionicu u Vranju pohadja od prvog razreda osnovne škole. Iako je još od prvih susreta sa olovkom i papirom zavolela crtanje, ali kako sama kaže nije ni slutila da će ''dogurati'' tako daleko. S obzirom da je još kao sedmogodišnja devojčica pocela da dolazi u Likovnu radionicu, dugo je bila najmladji član. Ali to joj nije smetalo. Iako je putovala iz Tibužda, ljubav prema crtanju i slikanju rušila je sve prepreke i barijere. Naravno, volju i želju za stvaranjem od prvog trenutka podržali su njeni roditelji, tako da Beti ni u jednom trenutku nije osećala napor. Elizabeta danas provodi i do četiri sata pred štafelaj...
Прикажи све

Sebi za divan dan

Слика
Samo dan me deli do 48. rođendana. Кo bi rekao ?! Tek retko svesna sam koliko godina zapravo imam i koliko mnogo od života mi je prošlo... Ne bih da zvučim patetično i da ponavljam ono što su mnogi do sada već kazali, ali pitam se čemu sve? Čemu i ovo moje pisnaije ??!! Hmmm... ili nisam u pravu?! Kako god, da se vratim godinama. Lete, nema šta, a moj mali život, u ovoj kasabi kakvo je Vranje, ipak je pun turbulencija.... nema pravih linija, amplitude skaču gore - dole... I tako stalno... Valjda to čini i da opstajem kako tako. Ono što reko naš narod ,,što te ne ubi, to te ojača’’.
Прикажи све

Prolećni umor, depresija ili šta god

Слика
Objaviše na sva zvona da stiglo je proleće. Ovo, 2018. ne samo da ni ne liči na najlepše i najživlje godišnje doba, nego sa svim ovim okolnostima u kojima se desilo liči na početak kraja. I da, sve više me nagoni da razmišljam o već kultnom grafitu devedesetih ''PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI''. Rekoh kultnom grafitu iz devedesetih koji nije ništa manje aktuelan ni danas, toliko godina posle. I ne, da se razumemo, nema to veze sa vremenskim neprilikama, one su čini se najmanje važne, već sa svim ostalim životnim s kojima se 'rvemo iz dana u dan, bez izgleda da će se i runda završiti, a kamoli meč. 'Rvemo se sa nedaćama koje se svakodnevno produbljuju, bivaju sve teže a mi sve umorniji u toj borbi, shvatajući da smo unapred osuđeni na poraz. Pitate se zašto ? Zato što nam drugi kroje sudbinu donoseći akte, uredbe, zakone, koji umesto da zaštite običnog, malog čoveka, oni ga još više srozavaju i dovode do ivice bede i siromaštva. Uz sve to, mladi, spretni...
Прикажи све