Vivis media

Samo dan me deli do 48. rođendana. Кo bi rekao ?! Tek retko svesna sam koliko godina zapravo imam i koliko mnogo od života mi je prošlo... Ne bih da zvučim patetično i da ponavljam ono što su mnogi do sada već kazali, ali pitam se čemu sve? Čemu i ovo moje pisnaije ??!! Hmmm... ili nisam u pravu?! Kako god, da se vratim godinama. Lete, nema šta, a moj mali život, u ovoj kasabi kakvo je Vranje, ipak je pun turbulencija.... nema pravih linija, amplitude skaču gore - dole... I tako stalno... Valjda to čini i da opstajem kako tako. Ono što reko naš narod ,,što te ne ubi, to te ojača’’.

Drugi dan je Vaskrsa i ne znam već koji vanrednog stanja... Dan odmiče lagano. Još jedan u do sada najdužem policijskom času, koji ruku na srce, nisam ni osetila... Ništa mi nije nedostajalo, osim možda mojih standardnih 5 – 6 kilometara pešačenja sa najboljim drugaricama uz neizostavnu trač ili, u nedostatku tračeva, filozofsku rubriku. foto: Pixabay

U šestoj smo nedelji borbe sa zloglasnim i smrtomosnim virusom sa imenom i prezimenom COVID 19, kako onomad reče Moja Vesna. Šesta nedelja proglašenja pandemije u Srbiji i poslednja Velikog – Časnog posta.  Vikend za nama, čini se bio je najduži, a čini se i da se kao nikada pre nismo radovali ponedeljku... foto: pixabay

Bezmalo tri dana neprekidnog policijskog časa, a ja ni slovo da ubodem. Razmišljam tako, pa pitam  samu sebe "pobogu ženo, toliko mnogo sati, pa što nisi i šta si pobogu radila??!!"  Ne znam... Eto, sedela zaludna nisam, ali šta sam konkretno radila, a da to nisu bili uobičajeni poslovi koje inače rade majke sa buljukom dece koju treba nahraniti, oprati i opeglati, ni sama ne znam... foto: pixabay

Iako je proleće zvanično stiglo još 21. marta, hladno vreme se prilično odužilo, tako da smo nakon prvoaprilske šale u vidu snega kome bi i januar pozavideo, pravi susret sa prolećnim suncem imali tek početkom ove sedmice. Sunčevi zraci   probudili su   dodatnu dozu optimizma i dali mi novu snagu da se, na sebi svojstven način, borim sa svim demonima u sebi (i oko sebe).

Danas su Blagovesti. Praznik koji nazivaju vesnikom spasenja. Spasenja koje dolazi ljudskom rodu kroz bezgrešno začeće Deve Marije i rađanje Sina Božjeg - Isusa, a koji će opet ljudskom rodu posvedočiti život večni.

Možda je ovo slogan sa kojim treba započeti dan. Ako pitate zašto, reći ću vam da je u pitanju stav koji  predstavlja neku vrstu prve linije odbrane od ludila koje proizvodi ovaj stari virus u novom odelu. To naravno ne mora da bude univerzalni stav. Svi imamo glavu i trebalo bi je dobro iskoristiti za samostalno tumačenje stvarnosti. To posebno kada je stanje onakvo kakvo jeste ovih dana. Ljudi, usred smo pandemije, a  bombardovanje informacijama o broju zaraženih i preminulih budi senke u nama. photo: pixabay

Godina okrugla, sa dve dvojke i dve nule, uz to i prestupna... Dovoljan broj znakova koji od samog početka slute, uglavnom na nevolju, na loše, pa tako i ovog puta, iznedriše nevolju ljudskom rodu na celoj planeti... Za nas, u zemlji Srbiji, proleće je umesto godišnjeg doba rađanja i obnovljanja života, cvetanja i radosti, nekako uvek doba kada počinju nevolje ... Nevolje koje donose patnju i stradanja.