Vaskrs, policijski čas i spoznaja suštine

Drugi dan je Vaskrsa i ne znam već koji vanrednog stanja... Dan odmiče lagano. Još jedan u do sada najdužem policijskom času, koji ruku na srce, nisam ni osetila... Ništa mi nije nedostajalo, osim možda mojih standardnih 5 – 6 kilometara pešačenja sa najboljim drugaricama uz neizostavnu trač ili, u nedostatku tračeva, filozofsku rubriku.

foto: Pixabay

Urlala sam, priznajem, u početku na sve ove restriktivne mere iz mnogo razloga. Ali, nakon što sam ih iskusila, dakle iz ove perspektive, kada malo bolje razmislim i nisam mnogo izgubila, ne računajući vreme u redovima i kilometre kojima bih izgubila možda i grame, jer kilograme sigurno ne bih. Mnogo više sam dobila. Dobila sam sate i sate sa mojim dečacima i priliku da budemo zajedno i trošimo dane koji se nikada više neće ponoviti. Jer da se ne lažemo, dolazili su oni i do sada na ferije, ali uvek su negde žurili, u grad, u pub, na kafu, bleju, svirku, žuraju... jer vreme je bilo ograničeno, i priznajem najmanje sam ih viđala, što i nije neobično jer mladost ne može i neće da čeka.

A sada, u vanrednim uslovima, nema te žurbe. Razvlačimo se po stanu, svi od reda, a ja sam dobila priliku da im ugađam klopom, slatkišima, izborom muzike na youtubu....da se družim sa njima u produženim ručkovima uz omiljeno nam ,,tečino vino’’, prepričavam proživljeno i saznam o njihovim težnjama i životnim stremljenjima. Gledam ih. Porasli, sazreli (manje više, jer u raznim situacijama u nekom od njih ipak čuči Petar Pan), može se sa njima razgovarati kao sa odraslima, pa mi puno srce...).

Verujem i znam da ništa nije bilo uzaludno, kao i da će tek život da uredi da sve bude kako treba. Čini mi se da je situacija u kojoj smo se svi zajedno našli, ceo ljudski rod, svakome od nas ponaosob pomogla da spoznamo suštinu, ili grešim? Što se mene tiče u jedno sam sasvim sigurna, a to je da je zaista jedino važno biti zdrav i okružen bezuslovnom  ljubavlju svojih najbližih, jer samo odabranima Bog daruje blagoslov koji se potomstvom zove.

V.M.