Vivis media

U završnici 52. Borine nedelje predstavljen je stvaralački opus Grozdane Olujić, ovogodišnje dobitnice nagrade Borisav Stanković. Iako iz zdravstvenih razloga nije mogla da dođe u Vranje i primi nagradu, ona se vranjskoj publici obratila pismom koje je ovom prilikom pročitano. ''Sa velikim zadovoljstvom primam jednu od naših najznačajnijih književnih nagrada. Kao i svi veliki pisci Bora Stanković je stvorio univerzalnu sliku svog zavičaja, otkrivajući ispod običajne, vremenske i prostorne odežde, svima blisku dramu ljudske osujećenosti i prolaznosti. Mnogo je pisaca priča, ali niko nije, kao što su Dostojevski i Bora, umeo da prenese tako jak osećaj tuge zbog prolaznosti života i mladosti'', poručila je u pismu ovogodišnja dobitnica nagrade Borisav Stanković. Nagradu je umesto književnice primio njen sin dr Aleksandar Tešić, koji je prisustvovao završnjici Borine nedelje. Grozdani Olujić nagrada Borisav Stanković, dodeljuje se za celokupan stvaralački opus,

Svako od nas je upoznao osobu koja za sebe misli da zna sve, da je najpametnija, da je suvereni vladar znanja o svemu i svačemu, a u suštini nije baš najstručnija u mnogim stvarima. Oni nesrećniji imaju takve u svom okruženju, na poslu, a saučešće onima koji dele postelju i dom sa takvima. „Znam da ništa ne znam“ reče Sokrat davno, al to za njih ne važi, jer oni ne znaju da ne znaju! Raspravljaće se satima sa vama, ubeđivaće vas u svoje ne baš potkrepljene znanjem stavove, jer oni su uporni da vam dokažu da su pametniji od vas. Možda će vas i zbuniti i zapitaćete se –da možda nisu u pravu, možda grešite negde... Ali se zato oni nikad neće zapitati to sito. Nema šanse. Ma sto posto, pazi kad ti ja kažem... Ne brinite nije do vas, do njih je...  Ovi pametnjakovići su obično najglasniji u društvu, vode glavnu reč, zaključuju na osnovu nepotpunih ili nevažnih informacija, ne podnose kritiku, niti vole da čuju drugo mišljenje, obično onih kompetentnijih. On što su u stanju da vam govo

Elizabeta Krstić, redovni je član Likovne radionice Narodnog univerziteta u Vranju. Kao veoma talentovanoj i plodonosnoj mladoj umetnici Narodni univerzitet je u svojoj Galeriji organizovao prvu samostalnu izložbu. Elizabeta Krstić - Beti kako je svi zovu, učenica je osmog razreda Osnovne škole ''Bora Stanković'' u Tibuždu. Likovnu radionicu u Vranju pohadja od prvog razreda osnovne škole. Iako je još od prvih susreta sa olovkom i papirom zavolela crtanje, ali kako sama kaže nije ni slutila da će ''dogurati'' tako daleko. S obzirom da je još kao sedmogodišnja devojčica pocela da dolazi u Likovnu radionicu, dugo je bila najmladji član. Ali to joj nije smetalo. Iako je putovala iz Tibužda, ljubav prema crtanju i slikanju rušila je sve prepreke i barijere. Naravno, volju i želju za stvaranjem od prvog trenutka podržali su njeni roditelji, tako da Beti ni u jednom trenutku nije osećala napor. Elizabeta danas provodi i do četiri sata pred štafelaj

Najveća globalna akcija za zaštitu prirode “Sat za našu planetu” organizuje se već deset godna. Obeležićemo je i ovog 24. marta, kada će simbolično isključivanje svetla na sat vremena, od 20:30 do 21:30, ukazati na neophodnost očuvanju planete. Ova akcija doprinela je vidjivosti teme klimatskih promena i njihovih posledica. Slogan ove godine je “Poveži se sa planetom” a akcija je usmerena i na termin biodiverziteta odnosno biološke raznovrsnosti, kako bi se upozorilo na njegovo ubrzano smanjenje širom sveta. Ove teme obradjuju se na različite nacine u zavisnosti od interesne grupe koja plasira informacije o različitim ekološkim temama. Efekat – trenutni. Ova lepa akcija, u malim sredinama (da ne kazem devastiranim tj. zaostalim krajevima) uglavnom se svodi na ličnu inicijativu. Primili smo k znanju ali…. Bilo bi lepo da se svakodnevno vodi računa o potrošnji energije, a bilo bi lepo da svi oni koji se nađu tamo gde će biti isključeno svetlo u 20:30, stojički to podnesu i N

Objaviše na sva zvona da stiglo je proleće. Ovo, 2018. ne samo da ni ne liči na najlepše i najživlje godišnje doba, nego sa svim ovim okolnostima u kojima se desilo liči na početak kraja. I da, sve više me nagoni da razmišljam o već kultnom grafitu devedesetih ''PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI''. Rekoh kultnom grafitu iz devedesetih koji nije ništa manje aktuelan ni danas, toliko godina posle. I ne, da se razumemo, nema to veze sa vremenskim neprilikama, one su čini se najmanje važne, već sa svim ostalim životnim s kojima se 'rvemo iz dana u dan, bez izgleda da će se i runda završiti, a kamoli meč. 'Rvemo se sa nedaćama koje se svakodnevno produbljuju, bivaju sve teže a mi sve umorniji u toj borbi, shvatajući da smo unapred osuđeni na poraz. Pitate se zašto ? Zato što nam drugi kroje sudbinu donoseći akte, uredbe, zakone, koji umesto da zaštite običnog, malog čoveka, oni ga još više srozavaju i dovode do ivice bede i siromaštva. Uz sve to, mladi, spretni

Tim srpskih pravnika i advokata zajedno sa "Udruženjem uranijumskih žrtava 1999.godine" pokušaće da dokažu uzročno-posedičnu vezu između uranijumske municije bačene tokom NATO bombardovanja i porasta broja obolelih od malignih bolesti. Na tribini koja je 16. marta održana u Vranju, predstavljena  je inicijativa za formiranje lokalnog saveta za pripremu tužbe protiv država članica NATO pakta. U punoj  sali vranjske Eparhije, o značaju potraživanja naknade štete, govorio je advokat, doktor pravnih nauka Srđan Aleksić. - Kako ste došli na ideju da podnesete tužbu čanicam NATO koje su bombardovale SRJ 1999? Članice NATO alijanse  upotrebile su nedozvoljena sredstva pre svega osiromašeni uranijum kada su 1999.bombardovali Srbiju. Učinili su to bez odobrenja UN, i upotrebljena su nedozvoljena sredstava koja su zabranjena svim konvencijama. Bombardovanje SR Jugoslavije je suprotno i samom  planu pet statuta NATO pakta gde se kaže da je NATO odbrambeni savez ne napadačiki. Dak