U Strasnoj sedmici zamišljena pred Bogom i svima nama zajedno

Četvrtak je. I to ne bilo koji. Ovo je Veliki četvrtak. Četvrtak najtužnije nedelje u godini,  Strasne sedmice. Sigurna sam da već znate da je Strasna sedmica  poslednja, sedma nedelja Časnog posta, koja prethodi Vaskrsu. Ovu nedelju od Velikog ponedeljka do Velike subote pravoslavni vernici provode u strogom postu, molitvi i pokajanju. I nije slučajno dobila ovaj naziv. Zove se '' strasna'' jer na staroslovenskom reč ''strast'' znači stradanje, trpljenje, bol. A stradao je i trpeo bol Sin Božji, Isus, uz veliku tugu i patnju, ali sa nadom da će spasiti svoj, ljudski rod.

Veliki ponedeljak Strasne ili Stradalne sedmice, posvećen je poslednjim događajima iz zemaljskog života Gospoda Isusa Hrista, koji je predskazan u životu stradalnog Josifa, sina starozavetnog patrijarha Jakova. Kao što su Josifa braća iz zavisti bacila u jamu, a zatim i prodala, tako su i Svevišnjeg predali u ruke grešnika. Prva tri dana ove sedmice posvećena su dogadjajima iz života Spasitelja Isusa Hrista, njegovim najvažnijim propovedima, pre nego što je stradao radi iskupljenja naših grehova. Četvrtak podseća na Judinu izdaju i poslednju, Tajnu večeru Spasitelja sa svojim učenicima, kao i Svetu tajnu pričešća.  Petak - na osudu, raspeće na krstu i smrt, subota podseća na pogreb i Hristov silazak u Ad radi oslobadjanja duša umrlih pravednika i najavu vaskrsenja. Najznačajniji dan u Strasnoj sedmici je Veliki petak, jedini dan kada se u hramovima ne obavljaju bogosluženja već se u časovima kada je Isus skinut s krsta služi opelo. Iznosi se plaštanica koja simbolizuje platno u koje je Hristovo telo umotano nakon skidanja s krsta. Potom joj se narod poklanja celivajući rane Hristove i obavlja se čin miropomazanja. Veliki petak ujedno je i najtužniji dan u godini u hrišćanskom svetu i umesto crkvenih zvona sve do nedelje, do vaskrsenja,  čuju se klepala.

I sigurna sam da ste ovu lekciju već odavno naučili, da dobro znate šta se kog dana obeležava, šta radi i kakvi su običaji, ali pitam se da li smo ikada shvatili suštinu ?  Da li smo se ikada zapitali kakvu pouku možemo izvući iz Hristovog stradanja i kolika je bila Njegova ljubav prema rodu ljudskom  kada je za njega postradao? I razapet na krstu, On je pun ljubavi prema rodu ljudskom, čak i onima koji su ga izdali, ponavljajući reči ''Oprosti im Oče, ne znaju šta čine''.  Uzeo je kao nevino jagnje grehe čitavog ljudkog roda i omogućio svima koji se pokaju da nadidju sopstvenu grešnost i vrate se svom Ocu na nebesima. Sin Božji oprašta onima koji su ga stavili na muke i stradanja, bez obzira što nije zaslužio takvu kaznu, svesno preuzimajući njihove grehe. A šta je sa nama danas? Njegovom braćom i sestrama? Koliko mi praštamo? Koliko smo spremni uopšte da iskreno praštamo? Da li smo svesni da kada oprostimo drugima to postaje oslobadjajuće i za nas, jer se više nećemo vraćati na one koji su bili nepravedni prema nama? Ili i ne razmišljamo o tome, već suštinu praznika Vaskrsenja Hristovog svodimo na bogatu trpezu i puke običaje? Trebalo bi svi zajedno da razmislimo o ovome, ko zna možda se čudo i desi pa postanemo drugačiji. Manje gordi, manje tašti, zavidni i zli prema drugima ali i sebi samima... Tek tada osetićemo blagost i smirenje, jer bićemo čisti, ma koliko to u današnje vreme bilo teško, i pred Bogom i pred ljudima. 

Na kraju, vaskresenje Hristovo je vaskresenje cele tvorevine, svih nas zajedno.  I zato Crkva toga dana peva '' Hristos voskrese iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima u grobovima život darova''. 

I zato vas pozdravljam najradosnijim hrišćanskim pozdravom

''HRISTOS VOSKRESE – VAISTINU VOSKRESE''