MIR BOŽJI – HRISTOS VASKRSE!!!

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, najveći i najradosniji praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja upravo označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću. U pravoslavnim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.
Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio arhangel Gavrilo.
Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine), koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.U knjizi Otkrivenja Jovanovog, kojom se završava Novi zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov, kome se nadaju hrišćani.

Vaskrs je pokretan praznik i uvek se pada u nedelju, a proslavlja se tri dana. Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Po već ustaljenoj tradiciji vaskršnja jaja se boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i u Jerusalimu. Prvo obojeno jaje zove se '' čuvarkuća'' i čuva se u domu do idućeg Vaskrsa.
Na Vaskrs, ali i sve do praznika Vaznesenja Gospodnjeg – Spasovdana, vernici se pozdravljaju radosnim pozdravom ''HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE''.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Prolećni umor, depresija ili šta god

Слика
Objaviše na sva zvona da stiglo je proleće. Ovo, 2018. ne samo da ni ne liči na najlepše i najživlje godišnje doba, nego sa svim ovim okolnostima u kojima se desilo liči na početak kraja. I da, sve više me nagoni da razmišljam o već kultnom grafitu devedesetih ''PROLEĆE JE, A JA ŽIVIM U SRBIJI''. Rekoh kultnom grafitu iz devedesetih koji nije ništa manje aktuelan ni danas, toliko godina posle. I ne, da se razumemo, nema to veze sa vremenskim neprilikama, one su čini se najmanje važne, već sa svim ostalim životnim s kojima se 'rvemo iz dana u dan, bez izgleda da će se i runda završiti, a kamoli meč. 'Rvemo se sa nedaćama koje se svakodnevno produbljuju, bivaju sve teže a mi sve umorniji u toj borbi, shvatajući da smo unapred osuđeni na poraz. Pitate se zašto ? Zato što nam drugi kroje sudbinu donoseći akte, uredbe, zakone, koji umesto da zaštite običnog, malog čoveka, oni ga još više srozavaju i dovode do ivice bede i siromaštva. Uz sve to, mladi, spretni
Прикажи све

Ljubav prema crtanju i slikanju

Слика
Elizabeta Krstić, redovni je član Likovne radionice Narodnog univerziteta u Vranju. Kao veoma talentovanoj i plodonosnoj mladoj umetnici Narodni univerzitet je u svojoj Galeriji organizovao prvu samostalnu izložbu. Elizabeta Krstić - Beti kako je svi zovu, učenica je osmog razreda Osnovne škole ''Bora Stanković'' u Tibuždu. Likovnu radionicu u Vranju pohadja od prvog razreda osnovne škole. Iako je još od prvih susreta sa olovkom i papirom zavolela crtanje, ali kako sama kaže nije ni slutila da će ''dogurati'' tako daleko. S obzirom da je još kao sedmogodišnja devojčica pocela da dolazi u Likovnu radionicu, dugo je bila najmladji član. Ali to joj nije smetalo. Iako je putovala iz Tibužda, ljubav prema crtanju i slikanju rušila je sve prepreke i barijere. Naravno, volju i želju za stvaranjem od prvog trenutka podržali su njeni roditelji, tako da Beti ni u jednom trenutku nije osećala napor. Elizabeta danas provodi i do četiri sata pred štafelaj
Прикажи све

Dodelom nagrade "Borisav Stanković", završena 52. "Borina nedelja"

Слика
U završnici 52. Borine nedelje predstavljen je stvaralački opus Grozdane Olujić, ovogodišnje dobitnice nagrade Borisav Stanković. Iako iz zdravstvenih razloga nije mogla da dođe u Vranje i primi nagradu, ona se vranjskoj publici obratila pismom koje je ovom prilikom pročitano. ''Sa velikim zadovoljstvom primam jednu od naših najznačajnijih književnih nagrada. Kao i svi veliki pisci Bora Stanković je stvorio univerzalnu sliku svog zavičaja, otkrivajući ispod običajne, vremenske i prostorne odežde, svima blisku dramu ljudske osujećenosti i prolaznosti. Mnogo je pisaca priča, ali niko nije, kao što su Dostojevski i Bora, umeo da prenese tako jak osećaj tuge zbog prolaznosti života i mladosti'', poručila je u pismu ovogodišnja dobitnica nagrade Borisav Stanković. Nagradu je umesto književnice primio njen sin dr Aleksandar Tešić, koji je prisustvovao završnjici Borine nedelje. Grozdani Olujić nagrada Borisav Stanković, dodeljuje se za celokupan stvaralački opus,
Прикажи све